О школи

Основна школа у Михајловцу, почела је са радом далеке школске 1854/55. године, када школовање још није било обавезно, али време када су житељи Коњске, како се Михајловац тада звао, предосећали и знали да је образованом, школованом човеку лакше  да се бори у животу, јер једноставно више зна.

Школа је настала у време Вука Караџића, живела у време бурних промена династија, локалних и светских ратова, промена државног уређења, неко време била чак и привремена гимназија, али увек носилац образовања и васпитања деце у Михајловцу.

Учешће школе у програму

Школа се укључила у програм октобра 2012.године.

Школа је учествовала у пројекту који је покренуо Милош Поповић са Националне телевизије, о пропадању српског села..Ово симање смо укључили у акцију школе “Чувај своју средину и породицу”.(22.11.2012.године ).

У библиотеци је организована  промоцију књига под називом “Препознај мрак, ухвати зрак” о здравом животу, филозофији живљења и различитим врстама ненасилног понашања.(28.11.2012.год.)

Реализована је приредба под називом: „Школа без насиља “.(28.12.2013.год.)

На часовима Грађанског васпитања у оквиру Еколошке радионице ученици осмог разреда су засадили дрво у школском парку. А ученици 6.разреда су окречили и уредили своју учионицууз помоћ Месне заједнице.(17.04.2013.год.).

Одржан је турнир у рукомету, под називом : „ Буди спортиста“Ученици нижих разреда су учествовали у изради беџева.(25.04.2013.год.)

У оквиру Шестог дечјег међународног Ускршњег фестивала у дворишном простору Цркве „ Свети Илија “, у Михајловцу изведена је манифестација , такмичарског и едукативног карактера.

Ученици наше школе су учествовали у такмичењима за најјаче , најлепше декорисано и најлепше осликано јаје.(05.05.2013.год.)

У уторак 04.03.2014 на иницијативу основних школа из Бечеја формирана је веома снажна „Спољашња заштитна мрежа“. Током скоро два сата свечане атмосфере говорили су између осталих Јован Вукчевић испред школске управе Нови Сад и представнице Јединице за превенцију насиља, Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

„Овакви и слични догађаји су најбоља награда дугогодишњег вредног рада на превенцији и интервенцији насиља. Они су одличан пример само једног од делова програма Школа без насиља. У наредном периоду ћемо тежити да све општине и градови у нашој земљи формирају „Спољашњу заштитну мрежу“, рекла је након свечаног потписивања меморандума Смиљана Грујић, саветница Јединице за превенцију насиља, Министарсва просвете, науке и технолошког развоја и чланица стручног тима програма Школа без насиља.

Председник општине Бечеј, мг Вук Радојевић је апеловао на потписнике меморандума да буду још активнији у реаговању на сваки облик насиља. Посебно се осврнуо и похвалио досадшње резулате рада Маргарите Берчек психолошкиње ОШ Здравко Гложански и једне од најискуснијих менторки програма Школа без насиља. „Спољашњу заштитну мрежу“ Бечеја чине: све основне школе из ове општине, Скупштина општине Бечеј, локални Центар за социјални рад, Полицијска управа, Дом здравља, Православан и Римокатоличка црква, Тиса инфо канал, Бечејски мозаик, Бечејски дани, Савет за безбедност општине Бечеј…

У оквирима програма Школа без насиља „Спољашњу заштитну мрежу“ окупљену око школе чине различите државне институција локалне самоуправе, медији, организације цивилног друштва, активни појединци… Њена сврха је да међусобно повеже партенере и дефинише процедуре у превенцији и реаговању на насиље у школској заједници.

На ученице и ученике Економске школе у Чачку веома јак утисак оставила је радионица „Дигитални медији“ која се реализовала током зимског распуста у градској библитеци „Владислав Петковић Дис“. Изузетно мотивисани да сазнају што више о предностима и изазовима које интернет носи са собом решили су да организују сличну активност код себе у школи. Уз велику помоћ професорке српског језика Тање Пајић и стручно вођство Раде Каранац искусне менторке програма „Школа без насиља“ и саветнице школске управе Чачак у понедељак 24.02.2014. године су неколико школских часова посветили управо овој теми. Према речима Раде Каранац највеће интересовање и дискусију је изазвала прича о стереотипима. Да ли стереотипи увек морају да буду негативни, који су то позитивни стереотипи и да ли су корисни? Колико често неком залепимо „етикету“ и колико често нама залепе исту? Да ли када тагујемо пријатеље и пријатељице на друштвеним мрежама, ми им уствари додајемо одређене вредности, „етикете“? Преко 40-оро младих ове школе данас је покушало да одговори на ова и слична питања. Заједнички су констатовали да је један дан и сувише кратак да би се довољно квалитетно разговарало и расправљало о овој теми. Планирају да од наредне школске године огранизују низ сличних радионица и дискусија којима желе да укључе целокупну школску заједницу. Мотивација, енергија и ентузијазам ученика и ученица Економске школе у Чачку су одличан пример првенције негативних појава. Aко желите да сазнате више о дигиталном насиљу, требало би да проверите овај линк.

Вршњачки тим Техничке школе у Пожеги који је настао у оквиру пројекта „Школа без насиља – ка сигурном и подстицајном окружењу за децу и младе“, обележио је 19. новембар – светски дан борбе против насиља над децом. Предавања за више од 200 ученика основних школа су прва акција коју су чланови вршњачког тима спровели у циљу охрабривања ученика млађег узраста да реагују на насиље. На почетку презентације су се бавили појмом насиља и његовим манифестацијама, дискриминацијом, потом и начинима на које се могу заштити од насиља као и конкретним саветима како и коме пријавити насиље. Највећи утисак на чланове вршњачког тима оставили су ученици петог и шестог разреда својом заинтересованошћу за тему, питањима која су им постављали као и конкретним проблемима које су износили.

Ученици чланови  вршњачког тима који су реализовали предавања су:

Марија Лазић, Тијана Ћосовић, Кристина Бечењаг, Јелена Јовићевић,  Здравко Чворовић, Иван Бјељић и Михаило Грковић.

Ментори вршњачког тима у Техничкој школи у Пожеги  су педагог Снежана Стаматовић и професорка историје Нада Васиљевић.

Када се појави насиље у школи, нема поштеђених. Озбиљне последице доживљавају сва деца. Многа деца ћуте о насиљу које им се дешава. Некада прођу месеци док се некоме повере.

Препознајмо насиље и реагујмо.

Како да посумњате да је дете ТРПИ насиље у школи:

• дете је уморно, повучено, не спава добро, нема апетита,  заборавно је, смушено, одсутно, нервозно, плаче, оштро одговара на питања;
• вређа, удара, наглих је реакција;
• школски успех слаби и избегава поједине школске предмете;
• књиге и личне ствари му нестају;
• мења уобичајени пут кретања до школе и натраг;
• има огреботине и модрице, има главобољу, бол у стомаку, мокри у кревет, има ноћне море;
• боји се изненадних звукова, мрака, физичког контакта;
• тражи додатни новац за џепарац.

Помозите свом детету када трпи насиље:

• Верујте детету, они врло ретко лажу о насиљу и озбиљно схватите сваки наговештај проблема.  
• Не кривите дете да је неким својим поступком изазвало насиље.
• Не подстичите освету насиљем, већ заједно осмислите и договорите се о другим начинима реаговања.
• Подстакните дете да међу друговима нађе подршку за пријављивање насиља и да заједно реше проблем;
• Обратите се школи и заједно са школом и другим родитељима решавајте проблем, и истрајте у напорима да се проблем реши.

Помозите детету да буде МАЊЕ ИЗЛОЖЕНО насиљу :

• верујте свом детету и разумите га и будите му увек подршка;  
• подржите дете да учврсти пријатељства која је склопило у школи;  
• подржите дете да открије и развије своје таленте и вештине (спорт, музика, игра, језици, стваралаштво …);
• научите дете да брани себе без употребе насиља
• разговарајте о томе коме и како да се обрати за помоћ;
• уверите дете да пријава насиља није исто што и тужакање;
• охрабрите дете да вам увек исприча за ситуације насиља којима присуствује;
• Подстакните школу да се укључи у превентивне програме за заустављање насиља. 

Важно је да и родитељи увек примете и пријаве насилно понашање.

Сарађујте са школом.

У њој постоји Унутрашња заштитна мрежа.

Ви сте део те мреже.